Danas kompanije teže stvaranju ciljeva i specifičnih vrednosti kako bi kreirale okruženje koje osnažuje saradnju i efikasnost zaposlenih. Društvena odgovornost preduzeća i dugoročno angažovanje zaposlenih čine čvrstu osnovu za kulturu radnog mesta i timove sa visokim učinkom. Efikasni lideri će potvrditi: angažovanje svih nivoa organizacije u praksi oblikovanoj društvenom odgovornošću, interakcijom, saradnjom i jasnom komunikacijom promoviše druželjubive, održive organizacije.
Druženje na poslu je prešlo dug put od toga da bude samo vođenje malih razgovora sa svojim saradnicima, do veoma neophodne veštine za poboljšanje kvaliteta odnosa na radnom mestu.
Te polugodišnje ili godišnje zabave koje se organizuju na Vašem radnom mestu su tu da Vašim zaposlenima daju oduška! Oni su namenjeni da omoguće zaposlenima da se druže jedni sa drugima van prilično formalnog okruženja radnog mesta.
Iako su se norme druženja na poslu znatno promenile u novije vreme, ostaje činjenica da ljudi često smatraju da je druženje na radnom mestu nepovoljno, a ponekad čak i nepotrebno. Ali istina je da druženje na poslu može biti prilično korisno.
Važnost harmoničnih odnosa u timu
Druženje na poslu i prijateljski odnosi među saradnicima stvaraju plodno tlo za timski rad i sprečavaju nepoverenje i nezdravu konkurenciju među njima. Pozitivna atmosfera je bolja za kreativnost i produktivnost jer su ljudi inovativniji kada se osećaju cenjeni i podržani na poslu – posebno ako je sama radna kultura optimistična i prijatna.
Najosnovniji značaj druženja na poslu je da opustite nove članove vašeg tima. Druženje sa novozaposlenim je odličan način da se privikne na svoje saradnike, dužnosti, kancelarijsko okruženje, radni tim i različita odeljenja na poslu.
Socijalizacija takođe ponekad može dovesti do toga da saradnici dele novosti o projektima koji bi inače mogli biti zanemareni zbog radnog pritiska. Davanje uputstava tokom pauze često opušta polaznike.
Deljenje mišljenja i znanja sa saradnicima omogućava vam da bacite svetlo na pojedinačna mišljenja o uvođenju određenih promena u politike ili projekte.
Druženje na poslu takođe može podstaći timski rad među zaposlenima. Neprestano uvažavanje pobednika kompanija, omogućavajući im da pokažu pomalo neformalne gestove kao što su „daj pet“ ili možda samo formalni stisak ruke mogu da ojačaju moral i timski duh njihovih saradnika.
Pozitivnom atmosferom do pozitivnih rezultata
Čvrsti savezi se mogu stvoriti kroz druženje na poslu. Kada postoji jak savez između članova dva različita odeljenja na poslu, lakše je doći do rešavanja sukoba. Pretpostavimo da postoji jak savez između zaposlenih u proizvodnji i usluga za korisnike. U slučaju da proizvod pođe po zlu, dvoje zaposlenih mogu da izbegnu krizu svojim snažnim savezom.
Poznato je da njihovi timovi više poštuju i cene poslovne lidere koji neguju humanistički, timski orijentisan i podržavajući radno mesto gde se svi zaposleni osećaju dobrodošli i ohrabreni da iznesu svoje misli. Na kraju krajeva, sve više radnih mesta se prilagođava da budu malo neformalnije i fleksibilnije za svoje zaposlene.
Sve u svemu, druženje na poslu je veoma korisna veština. Svet u kome živimo brzo se razvija, svakim danom postaje društveniji prostor za ljude. Osposobljeni smo da radimo jedni sa drugima radi zajedničkog cilja, a druženje na radnom mestu je jedan od najboljih načina da to postignemo. Zbog toga je veoma važno da se druženje na poslu odvija, čak i ako se odvija dobro u svojim granicama.
Otvoreni razgovori. Iskreno razgovaranje otvara nove perspektive i mogućnosti za izgradnju dobre saradnje i razvoj planova. Ovi razgovori obezbeđuju prostore gde izvlačimo naše najbolje ideje, stičemo uvid i širimo svoja gledišta. Takvi razgovori na radnom mestu mogu podstaći lidere da preuzmu inicijativu i poboljšaju odnose sa kolegama.
Razgovori o potencijalu. Lideri mogu da se raspituju i postavljaju pitanja zaposlenima u razgovorima kako bi otkrili i procenili potencijal zaposlenih i istakli njihove prednosti. Lideri takođe imaju značajan uticaj na to kako njihovi radnici vide sebe.
Oko 75% poslodavaca ocenjuje timski rad i saradnju kao „veoma važne“, ali samo 18% zaposlenih dobija komunikacijske ocene na svojim pregledima učinka. [Izvor: Kueens Universiti of Charlotte]
Prijateljstvo prestaje tamo gde počinje nepoverenje
Kada radite u jednom timu, morate naučiti da verujete jedni drugima jer je važno da se kolege osećaju prijatno jedni s drugima, posebno između stresnih rokova. Zajednički zadaci takođe pomažu individualnom rastu jer zaustavljanje na zadatku koji je tako teško rešiti će imati koristi od pomoći kolega i zajedničkog doprinosa procesu rada.
Zamislite da radite sa timom kome ne možete da verujete, sa ljudima sa kojima se ne osećate prijatno i pokušavate da ostvarite teške zadatke sa kratkim rokovima. Nadamo se da niko ko ovo čita nije morao da iskusi ovo. Poenta ove maštovite vežbe je da istakne kako zajednički zadaci promovišu rast, postizanje ciljeva i efikasnu saradnju.
Za mnoge, kolege postaju kao druga porodica dok provode neko vreme zajedno i kreću ka zajedničkim ciljevima. Lideri treba da daju prioritet oblikovanju radnog tima koji pruža podršku kako bi stvorili prijatno, efikasno radno okruženje. Efikasan, saradnički tim se sastoji od zaposlenih koji međusobno dopunjuju snage i smanjuju uticaj slabosti na posao. Uspeh svakog posla zavisi od zdrave saradnje i timskog rada kako bi se ciljevi pomerili napred do završetka.
